Архиве категорија: IV1

Мобилни телефони и интернет

Moбилни телефони

Почетком 70-их настали су први мобилни телефони.Motorola DynaTAC се сматра првим мобилним телефоном.Настао је 1973.године али је у сериjској продаји пуштен тек 10 година касније и то по цени од 4.000 долара.За проналазача овог телефона се сматра др.Martin Cooper.Главни проблем овог првог мобилног телефона је његова огромна величина,тако да је више подсећао на неки бежични фиксни телефон него мобилни.  

пописМоторола DynaTC
1989.године Motorola је направила нови мобилни телефон Motorola MicroTAC.Ова верзија мобилног телефона је далеко мања од модела Motorolа DynaTC.Захваљујући својој величини могао је да стане у џеп,а његова антена је могла да се подигне или спусти што код претходне верзије није могло.

motorola-microtac-etacs-1 Моторола MicroTAC
1996. године Motorola је лансирала још једну верзију мобилног телефон.Реч је о моделу Motorolа StarTAC.Ово је први преклопни уређај који се појавио на тржишту и који је имао вибрацију.Такође,овај мобилни телефон је поседовао календар,сат,дигитрон што претходни модели нису имали.Оно што је била још једна предност овог телефона у односу на претходну верзију јесте што је био знатно тањи и много је лакше могао да се стави у џем.
пописр Моторола StarTAC

Међутим главни проблем ових моторолиних телефона јесте што су били веома скупи и поготово у Србији није могао свако да их приушти.Почетком 21.века у Србији је почео свако полако да приушти ову малу стварчицу.Неки од популарних модела телефона код нас су:
DSCI8214Еricsson 628
imagesAlcatel DB
1Siemens A35
5Nokia 7110
Први телефон који није имао интегрисану антену је Nokia 3210.Овај телефон је био и те како популаран у Србији и најавио је можда и највећу бомбу у индустрији мобилних телефона модел Nokia 3310.
images5Nokia 3210
Ако није најбољи онда барем најпопуларнији мобилни телефон је Nokia 3310.Неуништиви телефон који је био познат по чувеној игрици Snake.Као и 3210 и овај модел није имао интегрисану антену и био је мањи од претходника.
nokia-3310Nokia 3310
Први телефон са камером је SHARP J-SH04.Међутим иако је имао камеру слике су му биле веома лошег квалитета и овако као модел је био много ружан и помало застарео јер је имао интегрисану антену.

SharpJ-SH04SHARP J-SH04

Од 2006.године почиње инвазија телефона који имају интернет,могу да пусте MP3 музику,видео клипове,камеру,радио bluetooth и слично,а нису имали интегрисане антене.Сваки модел је нудио нешто више и боље од тога колико мегапиксела има камера до тога колику унутрашњу меморију има,па до тога да ли може да прими меморијску картицу и слично.
sony-ericsson-k320iSony Ericsson K320i
n95Nokia N95
Sony-Ericsson-K750Sony Ericsson K750i
Нову генерацију мобилних телефона су учили телефони осетљиви на додир,који су имали скоро исте садржаје као и претходне генерације само што нису имали тастатуру него је све радило путем додира на екран.Неки од представника ове генерације телефона су:
samsung-s3650-0Samsung S3650
nokia5400_WNokia 5400
333Samsung Star 2
Данас су најпопуларнији андроид и ајфон телефони.За разлику од претходне генерације ови телефони имају много боље карактеристике,али су мање издржљивији и доста скупљи.Неки од познатих модела су:
попис33Sony Xperia S
images44Samsung Galaxy S4
попис22HTC Desire S
55iPhone
Интернет
Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа.Настанак интернета се веже за стварање ARPANET-a 1969.године.Он представља спој медија,рачунара и телекомуникација.Међутим,требало је 30 година да би се интернет наметнуо као највећа технолошка иновација у 20.веку.Данас се процењује да је негде око 2.000.000.000 поседује интернет.И ако смо рекли да је интернет настао 1969. године,ипак интернет који данас користимо је настао тек 1983. године.Творци данашњег интернета су Винтон Церф и Роберт Кан.
попис
Интернет чине хардверска компонента и систем софтверских слојева.Група за интернет инжењеринг је одговорна за дизајн интернетских софтверских система и води радне групе за постављање стандарда о различитим аспектима интернет архитектуре, отворене за сваког појединца.На званичном сајту групе за интернет инжењеринг се објављују резултати дискусија и коначни стандарди у низу радова,а сваки тај низ радова се зове Захтев за коментар или Request for Comments или скраћено RFC.Иначе прави назив Групе за интернет инжењеринг је Internet Engineering Task Force или скраћено IETF.
images
Литература:

Ethernet

Етернет је вишемедијумска технологија локалних рачунарских мрежа.Данас,етернет се примењује MAN и WAN мреже,има топологију звезде,а као медијум користи бакарне и оптичке каблове.Осим што дели заједничке ресурсе у локалној мрежи,он има и функцију приступа интернету.Такође,етернет дефинише како се станице везују на рачунарску мрежу,технологију која се користи за пренос сигнала,како станице приступају датој мрежи, брзину преноса и слично.

попис

Историјат

За претечу етернета сматра се да је комуникациони радијом кратког домета.Творац овог изума је Норман Абрамсон.Овај комуникациони радијом кратког домета је функционисао тако што је сваки кориснички терминал био опремљен примопредајником са по две фреквенције.Захваљујући изуму првог персоналног рачунара са мишем и ласерским штампачем,етернет је представљао технологију локалних рачунарских мрежа који је уједињавао персоналне рачунаре и штампаче.Меткалф је изумео нови систем на коаксијалном каблу као медијуму на који је било прикључено више станица.Овај систем је имао два механизма,а то су ослушкивање пре слања поруке и механизам који је детектовао сукобљавања у случају да је до њих дошло.Такав систем се звао CSMA/CD и захваљујући овом систему и новом алгоритму који је такође измислио Меткалф је помогао етернету да функционише са 95% искоришћености канала.Овај систем је примењен 1972. године и представља прву локалну рачунарску мрежу .

ethernet_ip

Стандардизација етернета

Први стандард етернета је објављен 1980. године за брзине преноса до 10 Mb/s.Овај стандард је дефинисао етернет као систем заснован на дебелом коаксијалном каблу,а касније је допуњен техничким изменама,поправкама и малим побољшањима.Овај стандард је развио DIX конзорцијум по коме је и овај стандард и добио назив DIX стандард и захваљујући развитку ових стандарда сваки произвођач је могао да користи технологију која је била доступна свима.Институт инжењера електротехнике и електронике бавећи се прављењем отвореног стандарда локалних мрежа,користећи знања из претходног стандарда,направили су нови стандард који је објављен 1985. године са називом IEEE 802.3.Овај стандард је касније био међународно прихваћен и помогао је предузећима која су производила мрежну опрему да праве компоненте засноване на овој технологији.

images

Литература:

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%95%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82

Мрежни адаптер

Мрежни адаптер је део који служи за комуникацију рачунара преко рачунарске мреже.Настао је од енглеске речи Network adapter.Други назив за мрежни адаптер је мрежна картица.Данас се углавном на матичној плочи налази уграђена мрежна картица или адаптер,а веома ретко се виде одвојено мрежна картица и у тим случајевима се углавном узима додатна картица са могућношћу прикључивања више мрежних уређаја.Данас се углавном могу наћи адаптери са 10,100 и 1000 Мbit/s брзине.

попис1

Мрежна картица

попис

Мрежни адаптер са могућношћу прикључивања више мрежних уређаја

Најпознатији произвођачи матичних плоча:

1.Cisco

2.AMD

3.Digital Equipment Corporation

4.3Com

Cisco

Cisco је једна од најпознатијих америчких компанија што се тиче поља рачунарске опреме.Ова америчка фирма је основана 1984. и тренутно броји више од 70000 запослених широм света.Процењује се да је вредност ове угледне компаније преко 148 милијарди евра,а да годишње заради око 40 милијарди долара.Пошто је седиште ове фирме у Сан Франциску име је ова фирма и добила по последњим словима овог града.Оснивачи ове фирме су Лен Бозак,Сенди Лернер и Ричард Тројано.

Званични сајт ове компаније је:http://www.cisco.com/

index

AMD

AMD је још један представник америчке корпорације који производи компјутерску опрему.Основана је 1969. године и сматра се да ова фирма спада међу 20 најбољих компанија у свету.Седиште ове компаније је у Санивејлу у САД-у.Према подацима из 2009. године приходи ове фирме премашују 5 милијарди долара тако да не чуди што ова фирма према последњим истраживањима је друга фирма по производњи микропроцесора.Према подацима из 2010. године у овој фирми је запослено око 10000 људи.

Званични сајт ове компаније је:http://www.amd.com/

попис2

Digital Equipment Corporation (DEC)

Једна од најстаријих америчких произвођача рачунарске опреме је Digital Equipment Corporation.Сматра се да је почела са радом 1957. године и некада је била најнапреднија америчка фирма што се тиче рачунарске индустрије.Седиште ове компаније је у Мајнарду и 1987. године је имала преко 140000 запослених.1998. године фирму је купила Compaq а 2006. године неки њени модели су се производили под HP-овим именом.Занимљив слоган ове фирме био је: ,,Поштење и поштовање за клијенте и запослене“.

images

3COM

3COM је представља једно од најмлађих америчких компанија у рачунарској индустрији.Ова фирма је основана 1979. године,а оснивачи су Хавард Чарни,Брус Борден,Грег Шоу и Роберт Меткалф.Седиште ове компаније је у Марлбору у САД-у,а име потиче од фокуса компаније Computers,Communication,Compatibility што значи рачунари,комуникација и компатибилност.12.априла 2010. године постаје филијала HP-а.Према подацима из 2007. године приходи ове фирме су били већи од милијарду долара и имала је око 6 хиљада запослених.

Званични сајт ове компаније је:www.3com.com

images3

Литература:

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B5%D1%80

http://sr.wikipedia.org/wiki/Cisco

http://sr.wikipedia.org/wiki/Advanced_Micro_Devices

http://sr.wikipedia.org/wiki/Digital_Equipment_Corporation

http://sr.wikipedia.org/wiki/3Com

Ip adresiranje

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, po karakteristikama sličan telefonskom broju, koji koriste računari uglavnom u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca  i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Primer IP adrese  207.142.131.23

th

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj može imati više mrežnih kartica, pa u tom slučaju može imati i više IP adresa.

U IPv6, novi standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita široke, što bi, čak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budućnost. Teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3.403×1038 unikatnih adresa domaćinskih interfejsa. Kada bi zemlja bila sačinjena kompletno od zrna peska od 1cm³, onda bi mogla da se dodeli jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veličine zemlje. Ovaj veliki prostor za adrese će biti retko popunjen, što omogućava da se ponovo kodira više informacija za rutovanje u same adrese.

300px-Ipv4_address.svg

 

http://sh.wikipedia.org/wiki/IP_adresa

http://routemyworld.com/category/ipv6/

Milan Rakić IV1

Ethernet

File:Ethernet Connection.jpg

Ethernet je danas najčešće korišćena tehnologija za lokalne mreže.Nastao je u laboratorijama XEROXA u ranim 1970-im goinama.Danas širi svoj opseg primenljivosti na MAN i WAN mreže,ima topologiju zvezde ili stabla. Kao medijum koristi optičke ili bakarne kablove.

Osnovna funkcija je deljenje zajedničkih resursa u lokalnoj mreži,ali ima logu i u pristupu internetu i distribuciji podataka na većoj udaljenosti. Ethernet objašnjava kako se pristupa internetu,tehnologiju koja se koristi za prenos signala,brzinu prenosa,način signalizacije i kodiranja informacija kao i veličinu paketa informacije koja se koisti pri komunikaciji.

Датотека:Ethernet original.gif

U početku, ethernet je bio izveden u topologiji magistrale. Svkžaki mrežni uređaj je bio povezan a isti medijum i svaki signal je bio slat svim uređajima odjenom. Zbog niskog prometa i malih mreža,to je bilo prihvatljivo rešenje. Glavni problem je bio oko oga kako uređaj da prepozna da je primljeni signal namenjen za njega a ne za neki drugi uređaj na ito mreži. u tu svrhu je stvoren identifikator koji je nazvan „fizička“ ili „MAC“ mreža.

Današnji ethernet modeli su izvedeni sa dvosmernim linkovima. Ovakvi sistemi nemaju ograničenja u dužini kablova i brzini prenosa podataka kao kod originalnih sistema.

Široki ethernet ili 10Base5 sistem koristi debeli koaksijalni kabl. Ovakva mreža u odnosu na tanki ethernet ima sledeće osobine:
1.pouzdanija je od taknog etherneta
2.može da premosti veća rastojanja
3.složenija arhitekura mreže

Tanki ethernet ili 10Base2 sistem koristi debeli koaksijalni kabl. On je bi dosta popularan jer se lakše ugrađivao od debelog kabla za ethernet a ima istu brzinu komnikacije i jeftinji je.

Široki i tanki ethernet se danas skoro i ne koriste.

Mrežna kartica konvertuje,pakuje i prenosi podatke iz računara a potom primaju,raspakuju i dekonvertuju primljeno sa mreže. Svaka kartica sadrži jedinstvenu fizičku adresu u svom ROM čipu. Deo ove adrese sadrži informacije o proizvođaču,a deo je jedinstven serijski bro kartice. Kartica se sastoji od 3 onovna dela :

1.Sprege fizičke sredine za prenos-odgovorna za električno slanje i prijem podataka
2.Od prenosnika koji šalje i prma podatke i konvertora koda.
3.Računarska sprega

File:Network card.jpg

Kablovi i konektori
Датотека:BNC Straight Plug Crimp for 2.5C2V cable.jpg BNC konektori

Датотека:RJ-45 male shielded.jpgRJ-45 konektori

Датотека:ST-optical-fiber-connector-hdr-0a.jpgST-optički konektori

Датотека:MTRJ-optical-fiber-connector-hdr-0a.jpgMTRJ-optički konektori

Датотека:SC-optical-fiber-connector-hdr-0a.jpgSC-optički konektori

Датотека:LC-optical-fiber-connector-hdr-0a.jpgLC-optički konektori

 

MIlena Stojković 4-1

Izvor podataka http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82

 

IP adresiranje

IP adresa ili IP broj je jedinstveni broj, sličan telefonskom broju, koji koriste mašine (najčešće računari) u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola. Ovo dozvoljava mašinama dalje sprovođenje informacije u ime pošiljaoca (kako bi mašine znale gde da ih dalje pošalju) i kasnije primanje tih informacija (kako bi mašine znale da je to namenjena destinacija).

Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina (hosta) po broju, takozvanoj IP adresi. Na bilo kojoj datoj mreži ovaj broj mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz tu mrežu. ISP-ovi (internet servis provajderi) ponekad daju korisnicima interneta ime domaćina pored njihove numeričke IP adrese.

IP adrese korisnika koji surfuju www (svetski široku mrežu) se koriste da omoguće komunikaciju sa serverom nekog veb sajta. Takođe, one se nalaze u zaglavljima imejlova. Ustvari, za sve programe koji koriste TCP/IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni kako bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci.

U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (takozvana statička IP adresa), ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa). Kako bi se koristila dinamička IP adresa, mora da postoji server koji pruža adresu. IP adrese se uobičajedno daju kroz servis koji se zove DHCP (Dynamic Host Configuration Protocol) ili Protokol Konfiguracije Dinamičnog Domaćina.

Internet adrese su potrebne ne samo za jedinstveno nabrajanje domaćinskih interfejsa, već i za svrhe rutovanja, pa je veliki broj njih uvek nekorišćen ili rezervisan.

Jedan isti uređaj (na primer računar) može imati više priključaka na mrežu (više mrežnih kartica), pa u tom slučaju može imati i više IP adresa (ali samo jedna po kartici).

Adresiranje
Verzija 4 IP adrese (IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu)
U ovoj verziji IP adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta, što čini teoretski 4 294 967 296 (preko 4 milijarde) jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. U praksi, postoji nedovoljno slobodnih IP adresa, tako da postoji pritisak da se proširi raspon adresa preko verzije 6 IP adrese (videti dole).
Istorijski gledano, IPv4 adrese su prvobitno imale samo dva dela – adresu mreže i adresu samog uređaja u okviru mreže. Kasnija promena je dodala i podmrežni deo. Međutim, sa napretkom besklasnog internet-domen rutinga (CIDR), ovo više ne važi i adresa može da ima bilo koji broj nivoa hijerarhije.
300px-Ipv4_address_hr.svg

Verzija 6 IP adrese

U IPv6, novi (ali ne još široko korišćen) standardni internet protokol, gde su adrese 128 bita široke, što bi, čak i sa velikim dodelama netblokova, trebalo da zadovolji blisku budućnost. Teoretski, postojalo bi tačno 2128, ili 3.403×1038 unikatnih adresa domaćinskih interfejsa. Kada bi zemlja bila sačinjena kompletno od zrna peska od 1cm³, onda bi mogla da se dodeli jedinstvena adresa svakom zrnu u 300 miliona planeta veličine zemlje. Ovaj veliki prostor za adrese će biti retko popunjen, što omogućava da se ponovo kodira više informacija za rutovanje u same adrese.

Adresa verzije 6 se piše kao osam četvorocifrenih heksadecimalnih brojeva (8 puta po 16 bitova) odvojenih dvotačkama. Jedan niz nula po adresi može da se izostavi, pa je 1080::800:0:417A isto što i 1080:0:0:0:0:800:0:417A.

Globalne adrese koje se šalju ka jednom odredištu se sastoje iz dva dela: 64-bitni deo za rutiranje i 64-bitni identifikator domaćina.

Netblokovi se određuju kao moderne alternative IPv4: broj mreže, koga prati kosa crta i broj značajnih bitova (u decimalnom zapisu). Primer: 12AB::CD30:0:0:0:0/60 uključuje sve adrese koje počinju sa 12AB00000000CD3.

IPv6 ima dosta poboljšanja u odnosu na IPv4, pored samo većeg prostora za adrese, uključujući i samostalno ponovno odbrojavanje i obaveznu upotrebu IPsec-a.
9vb0cn
Evo kako izgleda procenat IP adresa kod tzv. klasnog adresiranja: Na osnovu ove tabele mozemo da odredimo koja je klasa koja IP adresa (A,B,C,D ili E).

Danica Markovic

http://sh.wikipedia.org/wiki/IP_adresa


Топологије рачунарских мрежа

Појам топологија мреже означава геометријски размештај веза и чворова који чине мрежу. Чворови мреже су она места у мрежи на која је могуће прикључити мрежну станицу тј. места на којем нека порука може ући у мрежу.
Топологија је у одређеној мери повезана са врстом каблова који се користе и представља одређени модел. Углавном, то су оптички или бакарни каблови, а међу бакарнима коаксијални или каблови са упреденим парицама. Такође, топологија је повезана и са мрежном архитектуром. У многим случајевима мреже су хибрид различитих топологија.

Врсте различитих мрежних топологија:

Врсте мрежних топологија

Топологија магистрале
Магистрала или сабирница је главни вод који представља кичму мреже и дуж кога су повезани рачунари у одређеним размацима. Магистрала је јединствени комуникациони канал којим се обавља саобраћај и заједнички је свим чворовима. Ова топологија се сматра пасивном јер рачунари повезани на магистралу само ослушкују шта се дешава на њој. Кад посредством мрежне картице примјете да су подаци на магистрали упућени њима, прихватају их. Кад је рачунар спреман за предају података, он се прво увери да ни један рачунар не шаље податке на магистралу, па тек онда шаље своје податке у пакету информација.
Топологија магистрале
Иако се може употребити велики број врста каблова у локалним мрежама, бакарни коаксијални кабл (танки и дебели) је стандард. Највећи број мрежних картица је раније имао овакав прикључак. Овај модел топологије има велики недостатак да се услед прекида на каблу прекида саобраћај у целој мрежи.
Топологија звезде
У топологији звезде мрежни рачунари су повезани са централним уређајем за повезивање. Сваки рачунар је повезан посебним каблом на прикључак разводника. Мреже са овим моделом топологије користе исту технику за приступ и слање података као и у топологији магистрале.
Овакве мреже се лако проширују због тога што је сваки рачунар на мрежни разводник прикопчан посебним каблом. Једино ограничење кад је у питању број прикључка је број прикључака на разводнику, мада се и сами разводници могу прикопчати у облик звезде. Недостаци ове мреже виде се у потребним кабловима који су потребни за сваки рачунар у мрежи. Куповина додатних разводника такође додатно повећава трошкове постављања мреже ове топологије. Проширивање мреже врши се неометано по друге кориснике мреже. Такође, ако један рачунар откаже, остали рачунари без обзира на то, настављају да комуницирају међу собом. Најосетљивија тачка ове топологије је централни разводник.
Топологија прстена
Топологија у којој су рачунари повезани проводницима један за други, и чине физички круг назива се топологија прстена. Информације путују проводницима у једном смеру. Рачунари на мрежи реемитују пакете, односно примају пакете, а затим их шаљу следећем рачунару у мрежи.
Ова топологија се сматра активном зато што рачунари у мрежи шаљу „жетон“ (токен) дуж прстена. Токен је посебна врста података. Ако неки рачунар у мрежи хоће да пошаље податке, мора сачекати да на њега дође ред (да до њега дође токен), и да их онда тек пошаље.
Откривање кварова на овој мрежи је отежано јер отказ једног рачунара прекида проток података у целој мрежи. Такође, додавање или уклањање једног рачунара прекида рад целе мреже. Ова топологија је доста скупа и може се наћи само у великим предузећима.
Топологија стабла
Топологија стабла се користи при испоручивању услуга кабловске телевизије.
Предност се огледа у томе што је мрежу лако проширити једноставним додавањем још једне гране, па је тако изоловање грешака релативно лако.
Недостаци су ти што ако корен постане неисправан, цела мрежа постане неисправна. Ако било која разводна кутија постане неисправна, све гране са те разводне кутије постају неисправне. Приступ постаје проблем ако цело уређење постане сувише велико.
Мрежаста топологија
Мрежаста топологија је посебна врста везе од тачке до тачке у којој постоје најмање две директне путање до сваке тачке. Строжа дефиниција мрежасте топологије захтева да сваки чвор буде директно повезан са свим осталим чворовима.
Извори:
http://www.optical-network.com/topology.php
http://learn-networking.com/network-design/a-guide-to-network-topology
http://www.nubainvest.com/Topologije-racunarskih-mreza-82-c6-content.htm
http://sr.wikipedia.org/sr/Ra%C4%8Dunarska_mre%C5%BEa#Topologija_mre.C5.BEe
http://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologije
http://milankitonjic.wordpress.com/2012/04/27/topologija-mreze/
Божидар Костић IV-1

Мрежни адаптери

Мрежни адаптери ( engl. Network interface Card) или мрежне картице обезбеђују физичку везу између каблова и рачунара.
Инсталира се у слотове рачунара.

 

Ethernet_NIC_100Mbit_PCI

Задаци мрежних картица:

1) Припрема података за слање кроз мрежу.                                                                              2) Шаље податке ка другом рачунару.
3) Котролише проток података између рачунара и мрежног кабла.
4) Прима податке из каблова и преводи их у облик који CPU може да користи.

Припремање података:

- Претвара податке из паралелног у серијски пренос.

- Шаље и прима податке, али не истовремено.

- Примопредајник служи за превођење рачунарски  дигиталних сигнала у електричне или светолосне.
-Бафер је резервисани део RAM адаптера за привремени прихват података.

МAC

- MAC ( енг, .MEDIUM ACCESS CONTROL) је јединствена адреса на мрежи коју има свака мрежна картица.
-IEEE ( енг.  Institute of Electical and Electronics Engineers) додељује јединствене блокове адреса сваком произвођачу.

Слање и контрола

- Пре слања, два адаптера требада се сложе око:
1) Максималне величине групе података.
2) Количине података пре пријема
3) Временском интервалу између слања група података.
4) ) Времену пре слања потврде.
5) Количини података коју може да прими картица .
6)Брзина преноса података.

Опције за подешавање картице :
1) Захтев за прекид  ( IRQ линија)  – линија за захтев прекида уграђена у унутрашњост хардвера.
2) Базна  I/O адреса прикључака- одређује канал кроз који теку информација између података у бафер меморији.
3) Тип примопредајника

Компатибилност

- Потребно подесити сабирнице, каблови  и мрежне картице.

-Да би се обезбедило мора:
1) Уклопити  у унутрашњу структуру рачунара.
2) Имати одговарајуће конекторе.
mrezni_adapter1

Сабирнице :
1) Isa
2) Eisa
3) Micro Channel
4) PCI

mrezni_adapter5

Врсте мрежних адаптера :
1) Картице за стоне рачунаре ( један прикључак)
2) за peer  too peer мреже
3) за сервере ( више прикључака, већа поузданост, већи проток, мање оптерећује процесор
4) Мрежне бежичне картице

-Према брзини : 10 Mbs, 100Mbs, 1 Gbs пропусност података.

Адаптери за бежични мреже

- Користи се за бежичне мреже ( где није могуће користити каблове)
Адаптери имају :
1) Собну дужину, антену и кабл.
2) мрежни софтвер.
3) Дијагностички софтвер за откривање и отклањање проблема.
9061_malaDWL-G630_maingn-wp01gt_big

Проблеми
-Већи проток података кроз сабирницу и кабл него кроз мрежну картицу ( помоћна меморија )
-Две мрежме картице – једна старија (спорија) друга новија (бржа)

 

TS3E0404

Извор: http://www.slideshare.net/stancicdejan/mreni-adapter
Радио: Никола Ћук IV1

Principi prenosa bežičnih signala

Najbolji primer bežičnog prenosa signala jeste radio. On detektuje komunikacione signale elektromagnetnih talasa. Radio talasi putuju kroz homogeni prostor (vazduh ili vakuum) pravolinijski, u svim pravcima.  Kada se radio talasi usmere ka komunikacionom satelitu oni se tu hvataju, pojačavaju i emituju nazad ka Zemlji.

index

 

Informacija se prenosi sistematskim menjanjem,modulacijom neke osobine radio-talasa, kao što je amplituda ili frekvencija . Takav električni signal se onda uvodi u rezonantno kolo koje je priključeno na emisionu antenu, odakle se emituju radio talasi u prostor.

Kada se električni provodnik nađe u elektromagnetnom polju radio talasa, promenljivo elektromagnetno polje indukuje naizmeničnu struju u provodniku. Ovo se može detektovati i transformisati u zvuk ili drugi signal koji nosi informaciju tako što se prvo što veća količina energije radio talasa uhvati u anteni prijemnika, uradi obrnuti proces od modulacije (demodulacija) i potom se dobije električni signal koji sadrži neku korisnu informaciju.

BEŽIČNO PUNJENJE BATERIJA

Misli se na proces  prenosa električne energije bez provodnika. Bežični prenos energije je tehnologija koja se najčešće koristi za punjenje baterija različitih uređaja, kao što su na primer  telefoni. Ovaj vid prenosa energije je koristan kada je postavljanje kablova opasno, problematično ili u nekim slučajevima nemoguće. Takođe ovako punjenje baterija je najprimenljivije kada se putuje.

 

Informacija se prenosi sistematskim menjanjem,modulacijom neke osobine radio-talasa, kao što je amplituda ili frekvencija . Takav električni signal se onda uvodi u rezonantno kolo koje je priključeno na emisionu antenu, odakle se emituju radio talasi u prostor.

Kada se električni provodnik nađe u elektromagnetnom polju radio talasa, promenljivo elektromagnetno polje indukuje naizmeničnu struju u provodniku. Ovo se može detektovati i transformisati u zvuk ili drugi signal koji nosi informaciju tako što se prvo što veća količina energije radio talasa uhvati u anteni prijemnika, uradi obrnuti proces od modulacije (demodulacija) i potom se dobije električni signal koji sadrži neku korisnu informaciju.

 

Izvori

http://www.automatika.rs/baza-znanja/obrada-signala/bezicno-punjenje-baterija.html

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A0%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BE

 

Teodora Stošić IV1

 

Мобилни телефони и интернет

Мобилни телефони

Мобилни телефон је преносни електронски уређај.У данашње време је свима доступан и има више функција. Раније је служио за просто комуницирање,а сада је доста функционалнији,поседује слање СМС порука,интернет,слике,итд..

Данас, када су људи непрестано у покрету, све смо мање везани за једно место, потребнe су услуге, информације и забава које могу ићи уз њих. Технологија се толико развила да се е-пошта преместила у дланове и џепове корисника те се покреће нова генерација пословних људи којима није важна локација да би посао обавили брзо и ефикасно.

Мобилни телефони данас су  вишефункционални и идеално су средство за примену различитих нових технологија и отварају могућност спремања све већег дела послова “у џеп“. Нове генерације мобилних уређаја које су тек однедавно постале доступне ширем кругу корисника омогућују операције за које су били неопходни преносни рачунари. Такви уређаји поседују релативно велике екране и већину могућности данашњих рачунара. Креирање докумената, покретање презентације, већ је дуже време могуће и на мобилним телефонима. Нови мобилни телефони врло се добро сналазе у прегледању веб страница, а како се апликације данас селе на интернет, пословне могућности мобилних телефона значајно су се прошириле.

Овако је изгледао један од првих мобилних телефона први мобилни телефон

А обако данас изгледају

лаза

 

Литература:

http://sh.wikipedia.org/wiki/Mobilni_telefon

Интернет

Интернет постоји од 1961. године. Данас беѕ њега скоро нико не може да функционише.

Комуникациону инфраструктуру Интерета чине његова хардверска компонента и систем софтверских слојева који контролишу различите аспекте те архитектуре. И док се хардвер често може користити да подржи друге софтверске системе, дизајн и строги процес стандардизације софтверске архитектуре одликују Интернет и пружају темељ за његову скалабилност и успех.

нет

Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интернаконекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација.. Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 2.000.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

нет2

Израз интернет потиче од енглеске речи Interconnected (међусобно спојени) и Networks (мрежни састав рачунара).

Литература:

http://www.maturski.org/INTERNET-WEB/Internet.htm

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%98%D0%BD%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%BD%D0%B5%D1%82

Марија Радановић IV1