Архиве категорија: IV8

Топологије рачунарских мрежа

Prvo pitanje je, šta su topologije računarskih mreža?
Pojam topologija mreže označava geometrijski razmeštaj veza i čvorova koji čine mrežu. Čvorovi mreže su ona mesta u mreži na koja je moguće priključiti mrežnu stanicu tj. mesta na kojem neka poruka može ući u mrežu. Veza je sredstvo kojim se ta poruka može preneti od jednog čvora do drugoga bez obzira na fizičku realizaciju. Čvorovi međusobno komuniciraju kroz kombinaciju logičke i fizičke veze. Fizičku vezu čine stvarni elektromehanički sklopovi između čvorova. Logička veza podrazumeva da dva čvora mogu međusobno komunicirati bez obzira postoji li između njih direktna fizička veza ili ne. Veza može biti od tačke do tačke i difuzijska. Veza od tačke do tačke povezuje dva čvora direktno. Difuzijska veza je fizička veza koju zajednički koristi veći broj čvorova.

Topologija u odredjenoj meri povezana sa vrstom kablova koji se koriste i predstavlja određeni model. Uglavnom su to optički ili bakarni kablovi, a među bakarnim koaksijalni ili kablovi sa uporednim paricama. Topologija je takođe poveyana i sa mrežnom arhitekturom. U mnogim slučajevima mreže su hibrid različitih topologija.

Topologije se mogu podeliti na tri načina:

    • signalne topologije
    • logičke topologije
    • fizičke topologije

Signalne topologije

U ovoj topologiji se vrši mapiranje svih veza izmedju čvorova mreže, a u njima je vidljiv put kojim se signali raspodeljuju između čvorova. Pojam  „signalna topologija“ se često koristi kao sinonim za „logička topologija“. Međutim može doći do izvesnih zabuna u određenim situacijama u praksi, jer, po definiciji, termin „logička topologija“ se odnosi na put koji podaci zauzimaju između čvorova u mreži, dok se termin „signalna topologija“ uglavnom odnosi na stvarni put kojim se signal prenosi između čvorova.

Logičke topologije

Logička topologije ya razliku od „fizicke“, je način na koji signali deluju na mreži, ili način na koji se podaci prenose kroz mrežu od jednog do drugog uređaja, bez obzira na fizičku povezanost uređaja.

Fizičke topologije

Ove topologije govore o načinu mapiranja čvorova u mreži i fizičkim vezama između njih. Koriste se topologije u obliku kagistrale, zvezde, prstena, stabla i mrežasta, kao i njihove kombinacije.

Топологија магистрале

Магистрала или сабирницаје главни вод који представља кичму мреже и дуж кога су повезани рачунари у одређеним размацима. Магистрала је јединствени комуникациони канал којим се обавља саобраћај и заједнички је свим чворовима. Ова топологија се сматра пасивном јер рачунари повезани на магистралу само ослушкују шта се дешава на њој. Кад посредством мрежне картице примете да су подаци на магистрали упућени њима, прихватају их. Кад је рачунар спреман за предајуподатака, он се прво увери да ни један рачунар не шаље

untitled19

хаха

Дозволе над дељеним фолдерима и дозволе на нивоу система фајлова

Овде се можете информисати о томе шта су то дељени (shared) фолдери,прочитати о карактеристикама дељених фолдера,о томе ко им може приступити,како се фолдер дели и о још много чему на ту тему…

  1. Шта су то дељени (shared) фолдери?

Дељени фолдери су фолдери које могу користити више корисника у исто време.Након што „шерујемо“ фолдер, корисник може да приступи свим фајловима и фолдерима ако има одговарајућу дозволу за то.Администратор може да постави „шеровани“ фолдер на фајл сервер или на било који компјутер на мрежи.Након тога у њега може да смести фолдере и фајлове у складу са функцијом и категоријом.На пример, администратор може да стави „шероване“ апликације у један „шерован“ фолдер, а „шероване“ фајлове у други.

Карактеристике дељених (shared) фолдера:

  • Налази се у Windows Explorer- у и изгледа као рука која држи фолдер.
  • Можете делити само фолдере,а не индивидуалне фолдере.
  • Када је фолдер подељен READ дотвола је додељена „Everyone“ групи као дефолтна дозвола.Администратор треба да уклони дефолтну озволу и да додели CHANGE
    или
    READ дозволу корисницима који захтевају приступ.
  • Када додамо корисника или групу у дељени фолдер, дефолтна дозвола је READ.
  • Када ископирамо дељени фолдер, оригинални дељени фолдер ће остати подељен а копија неће
  • Можемо да сакријемо дељени фолдер ако ставимо ознаку за долар $ на крају фолдера.

2.Шта су то Административни дељени фолдери?

ОВО

Windows Server 2003 аутоматски дели фолдере који омогућавају администраторима да  одраде админиистративне задатке.Они су означени знаком долара на крају фолдера.Знак долара чини фолдер невидљивим за кориснике који претражују.

3.Како се конектујемо на дељени фолдер?

хаха

Након креираља шерованог фолдера, корисници когу да приступе фолдеру кроз мрежу.Корисници могу приступити и шерованом фолдеру који се налази на другом компјутеру користећи My Network Places, мапирањем драјвова или Run командом у СТАРТ менију.

ЈОВАНА МИЉКОВИЋ

ДЕТАЉНИЈЕ:

http://www.link-university.com/lekcija/Upravljanje-pristupom-deljenim-folderima-%28shared-folders%29/2005

https://support.microsoft.com/kb/307874/sr-cs

http://www.sk.rs/2005/07/skse01.html

 

 

Mobilni telefoni i internet

Mobilna telefonija je jedan od najpopularnijih, ako ne i najpopularniji vid komunikacije u savremenom svetu. Ranije su se koristili za pozive i poruke, a sada su vidno napredovali i koristimo ih kao džepne računare(smartphone). Većina novih telefona koriste operativne sisteme širih mogućnosti kao što su: Android, iOS, BBX i Windows phone. Omogućavaju nam stalnu konekciju putem Wi-Fi-a, ili mobilnih mreža.

Wi-Fi

Wi-Fi je oznaka Wi-Fi Alliance (prethodno „Wireless Ethernet Compatibility Alliance“) organizacije koja testira i sertifikuje opremu saglasnu sa 802.11x standardom . Korisnicima smartphone-a je od pomoći jer putem njega štede mobilni internet, a na našim područijima je i brži jer 4G mreže još uvek nisu razvijene.

wifi-certified

Mrežna tehnologija mobilnih telefona: 2G

2G je skraćenica za drugu generaciju bežičnih mobilnih tehnologija.

Tri primarne prednosti 2G mreže nad njenim prethodnicima je ta da su telefonske konverzacije digitalno zaštićene. 2G sistemi su bili značajno efikasniji. 2G mreže su dozvolile raznim mobilnim telefonima mreže da obezbede servise kao što su tekstualne poruke, MMS.

Mrežna tehnologija mobilnih telefona: 3G

3G znači “treća generacija” – 3G tehnologija je napravljena sa namerom da napravi mobilne telefone sa punim multimedijalnim iskustvom, uglavnom se 3G telefoni nazivaju pametni telefoni i poseduju povećanu propusnu moć i brzine protoka kako bi omogućile web aplikacijama punu funkcionalnost, kao i audio i video striming.

3G uključuje nekoliko mobilnih tehnologija. Najčešće korišćene tri od 2005. su:

  • CDMA2000 – bazirana na 2G Code Division Multiple Access
  • WCDMA (UMTS) – Wideband Code Division Multiple Access
  • TD-SCDMA – Time-division Synchronous Code-division Multiple Access

3G mreže imaju potencijalne brzine do 3 Mbps (oko 15 sekundi za skidanje 3 minutne MP3 pesme). Poređenja radi, najbrži 2G telefoni mogu da ostvare brzine do 144Kbps (oko 8 minuta za skidanje 3 minutne pesme). 3G brzine su idealne za skidanje informacija sa interneta, slanje i primanje velikih multimedijalnih fajlova. 3G telefoni su kao mali laptopovi i poseduju aplikacije za video konferencijske pozive preko neta, slanje i primanje faksa i instant skidanje e-mail poruka sa prilozima.

Sony

 

Mrežna tehnologija mobilnih telefona: 4G

Telekomunikaciona tehnologija koja kod nas još uvek nije zastupljena, pruža mnogo bržu konekciju od ove sadašnje. Prvi put je upotrebljena u Južnoj Koreji 2006, a kasnije u Americi(2008), Švedskoj(2009) i Norveškoj(2009).

Raspolaže brzinom do čak gigabita po sekundi(1Gbit/s) što je u poređenju sa 2G i 3G mrežama dosta naprednije.

SprintGalaxyS3

Izvori:

srbodroid.com

en.wikipedia.org

Miloš Simić 4/8

IP адресирање

IP adresa (IP broj) predstavlja jedinstveni broj, nalik telefonskom broju. Taj broj koriste mašine u međusobnom saobraćaju putem interneta uz korišćenje Internet protokola.

To dozvoljava mašinama da dalje sprovode informacije u ime pošaljioca i potom primanje tih informacija. Internet protokol (IP) poznaje svakog logičkog domaćina po broju tj. IP adresi. Taj broj na bilo koji način mora biti jedinstven za sve domaćine interfejsa koji komuniciraju kroz određenu mrežu. Za sve programe koji koriste IP protokol, IP adresa korisnika i IP adresa odredišta su neophodni  da bi se uspostavila komunikacija i poslali podaci. U zavisnosti od internet veze, IP adresa može biti uvek ista pri konekciji (naziva se statička IP adresa) ili različita pri svakoj novoj konekciji (dinamička IP adresa).

Primer IP adrese: 3821.3472.9540.45

Konvertovanje u ove brojeve iz forme koja je čitljiva za ljude kao što je npr. www.wikipedia.org se vrši putem DNS-a.  Taj proces konverzije je poznat kao rastavljanje imena domena.

DNS (Domain Name System) je bazni Internet servis koji služi za prevođenje internet domena u IP adrese, i obrnuto, jer su simboličke adrese (predstavljene alfanumeričkim znacima) razumljivije i lakše za pamćenje nego brojčane. Simboličke adrese se sastoje iz više delova i podela se vrši na sledeći način: Ime_računara._ime_lokalne_mreže._ime_domena._ime_osnovnog_domena

Kod primera servera sa imenom www.wikipedia.org trenutno ima broj 3482223596, koji se zapisuje kao 207.142.131.236 zbog konverzije sa bazom 256:

3482223596=207×2563+142×2562+131×2561+236×2560.

IPv4 je trenutni standard za IP adresiranje na Internetu.

U ovoj verziji adresa se sastoji od 32 bita, odnosno 4 bajta što čini preko 4 milijarde jedinstvenih adresa domaćinskih interfejsa. IPv4 adrese su predstavljene sa 4 okteta tj. 8 bitova koji su rastavljeni tačkama.

Ako posmatramo istoriju  IPv4 adrese, one su prvobitno imale samo dva dela – adresu mreže (identifikuje mrežu)  i adresu samog uređaja (identifikuje računar u okviru mreže)  u okviru mreže. Kasnija promena je dodala i podmrežni deo.

slika

Klasa IP adresa:

Klasa A obezbeđuje adresiranje do 128 (27) različitih mreža i do 16 777 216 (224) hostova po svakoj mreži (mali broj mreža sa velikim brojem hostova po mreži). Prvi oktet u klasi A predstavlja adresu mreže, dok ostala 3 okteta predstavljaju adresu računara. Klasa A su sve adrese koje počinju cifrom 0 u prvom oktetu:

0xxxxxxx  xxxxxxxx  xxxxxxxx xxxxxxxx

Klasa B omogućava adresiranje do 214 mreža i do 216 hostova po mreži (dobar kompromis između krajnih rešenja).Prva dva okteta u klasi B predstavljaju adresu mreže, dok ostala 2 okteta predstavljaju adresu računara (ili drugog resursa) u mreži.  Klasa B  su sve adrese koje počinju ciframa 10 u prvom oktetu:

10xxxxxx  xxxxxxxx  xxxxxxxx xxxxxxxx

Adrese u klasi B koriste univerziteti i velike svetske korporacije.

Klasa C dozvoljava adrsiranje do 221 mreža pri čemu svaka može da ima do 28 hostova (veliki broj mreža sa relativno malim brojem hostova). Prva tri okteta u klasi C predstavljaju adresu mreže, dok je preostali četvrti oktet određen za definisanje adrese računara (ili drugog resursa) u mreži. Klasa C su sve adrese koje počinju ciframa 110 u prvom oktetu:

110xxxxx  xxxxxxxx  xxxxxxxx xxxxxxxx

Postoje i klasa D i E.

fjiesfjes

OPSTE OSOBINE ADRESIRANJA:

Instrukcije i podaci se smeštaju u memoriju računara. Fizičku strukturu ove memorije čine jedinice (reči ili bajtovi) pri čemu u se svaki sastoji od fiksnog broja memorijskih elemenata (bitovi) a svaka jedinica može da sadrži instrukcije ili podatke. Svaka jedinica ima jedinstveno ime koje se zove adresa koja je formirana pomoću kombinacije bitova. Broj adresnih bitova jednak je log2 (N) gde je N maksimalni broj jedinica.

http://skerndl.blogspot.com/2010/12/adresiranje-na-internetu.html

http://sh.wikipedia.org/wiki/IP_adresa

Kristina Radnović IV8

 

Opšti pregled bežičnih lokalnih računarskih mreža

Bežično umrežavanje predstavlja povezivanje računara,digitalnih komunikacionih uređaja,mrežne opreme iraznih drugih uređaja putemradio talasa.Primenjuje se namestima gde žičanu infrastrukturu nije moguće postaviti ili je cena uvođenja  takve strukture previsoka.Osim toga poseduje neke osobinbe koje predstavljaju veliku prednost u odnosu na žičano umrežavanje,kao što su mobilnost klijenat,laka mogućnost proširivanja i brzo i jeftino uspostavljanje mrenje privremenog trajanja.

21.2.-Racunarskemreze

Bežične mreže mogu se lako uspostaviti na privremenim lokacijama za vrene trajanja određenih događaja kao što su naučni skupovi,sportski dogadjaji,neželjene vandredne situacije(elementarne nepogode,oružani sukobi i slično)i razni drugi skupovi i dogadjaji.Pošto takvi dogadjaji nameću potrebu za mrežom veoma brze realizacije i ograničenog trajanja,instaliranje klasične žičane infrastrukture bilo bi suviše sporo i preskupo.

RM2_33_02

Svi uredjaji koji medjusobno komuniciraju putem elektromagnetnih talasa čineći bežičnu mrežu nazivaju se stanicama.Svaka stanica je opremljena bežičnom mrežnom karticom (WNIC)koja predstavlja osnovni komunikacioni uredjaj.Postoje dve kategorije stanica:bežični klijenti i pristupne tačke.Bežični klijent može biti bilo koji prenosivi uredjaj koji možeda se preko bežične mrežne kartice veže u u bežičnu mrežu i koristi njene resurse poput interneta ,pristupa deljivim podacima na serveru,pristup mrežnom štampaču i slično.Bežični klijenti mogu biti uredjaji kao što su laptop računari,IP telefoni(za telefoniranje preko interneta)i bilo koji nepomični server-računar ili radna stanica opremljena bežičnom karticom.
Pristupna tačka je bazna stanica koja bežične klijente kojesu joj dodeljeni povezuje u bežičnu mrežu .Ona upravlja dodelom radio kanala i posreduje u prenosu podataka izmedju klijenata.Pristupna tačka ima mogućnost da preko etranet priključka veže na žičanu mrežu .Ovakva veza omogućava razmenu podataka izmedju bežičnih klijenata i servera ili radnih stanica koji čine žičanu mrežu.U skladu sa tim pristupna tačka pored bežične mrežne kartice mora da sadrži i klasičnu enternal karticu namenjenu komunikaciji u žicanoj mreži.Ovakva uloga pristupne tačke predstavlja njen osnovni mod rada.Prema potrebi,pristupna tačka se može konfigurisati da radi u nekom specijalnom modu kao što su mod rada kao repetitor,mod rada kao most i mod rada kao bežični klijent.

ics.lan

Tipovi:
Postoji 5 tipova bežičnog umrežavanja:

-Lična računarska mreža:Stanice koje ih formiraju uključuju računare,mobilne uredjaje.Lične mreže mogu biti povezane magistralom računara putem USBa ili Firewire portova,a isto tako i bežičnim tehnologijam,takve mreže su poznate kao bežične lične mreže.

-Lokalna računarska mreža:LAN-Local area network je skup računara koji su povezani u u jednu računarsku mrežu ,na relativno malom prostoru,kao što su kancelarija ili zgrada.

-Gradska računarska mreža:MAN-Metropolitan area network,je mreža koja obuhvata veće oblasti,najčešće na nivou grada.Prenos informacija putem optičkog kabla.

-Regionalna računarska mreža:WAN-WIde area network je računarska mreža koja pokrivašire područje grada regiona ili države.

-Mreža mobilnih uredjaja:Mreža mobilnih uredjaja rutinski prenosi podatke u dodatku sa razgovorom.

Vrste bežičnih mreža:

- WiFi – IEEE 802.11
-Bluetooth – IEEE 802.15
-WiMAX – IEEE 802.16
-GPRS
-Data corruption
-DSRC
-FCC
-HIPERLAN
-HIPERMAN
-Irda
-Radio
-Ultra Wideband

512px-Bluetooth.svgindexgprs-logo

PETAR TRAJKOVIC IV-8

Link:

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B5_%D0%BC%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%B5

Token Ring

Topologija prstena (Token Ring) je IBM-ova mreža koja je razvijena 1970-ih a predstavljena ranih 1980-ih godina.

Original_IBM_Logo

U početku korišćen samo na IBM kompjuterima, mreže sa topologijom prstena usko su vezane za IEEE 802,5 sprecifikaciju, i kada se o njima govori, podrazumeva se ova specifikacija.
Kod ove topologije računarskih mreža računari su povezani provodnicima jedan za drugim i čine fizički krug, pa informacije putuju u jednom smeru. Računari na mreži reemituju pakete, odnosno primaju pakete, a zatim ih šalju sledećem računaru u mreži.

Glavne karakteristike ove mreže su:
-Prenos se vrši uvek u jednom smeru
-Svaki čvor je vezan za još dva čvora
-Ako dođe do prekida jednog linka cela veza pada

images

Topologija prstena (ring topology) se smatra aktivnom zato što računari u mreži šalju žeton (token) duž prstena. Token je posebna vrsta podataka. Ako neki računar u mreži hoće da pošalje podatke, mora sačekati da na njega dođe red, odnosno da do njega dođe token, i da ih onda tek pošalje. Za razliku od magistrale svaki računar se ponaša kao repetitor koji pojačava signal i šalje ga slijedećem računaru.
Token je posebna serija bitova odnosno sekvenci koja putuje kroy mrežu. Svaka mreža može imati samo jedan token. Da bi kompjuter mogao proslediti podatke, on mora sačekati da do njega token dođe. Zbog ovoga, smatra se da je Token ring aktivna topologija.

tokeni

Na sledećem linku se nalazi dobro predstavljena animacija Token Ring-a

http://www.znanje.org/knjige/computer/net/01/prsten.swf

Prosleđivanje tokena vrši se gotovo brzinom svetlosti. U jednoj sekundi, token može napraviti oko 477 376 krugova kroz mrežu prečnika 200 metara. Kada je ova topologija počela da se koristi, brzina kojom se token kretao bila je 4 Mbit/sec (1985. godine), međutim, već 1989. ova brzina se uvećala 4 puta! 2001. godine, bilo je moguće kretanje tokena brzinom od 1000 Mbit/sec. međutim, ovakvi produkti nikada se nisu našli na tržištu.

Čvorovi mreže su mesta na koja poseduju mesta na kojima određena poruka može ući u mrežu. Veza predtavlja sredstvo kojim se informacija prenosi sa čvora na čvor. Čvorovi su fizički povezani elektromehaničkim sklopovima, međutim, oni mogu da komuniciraju nezavisno od toga nalazi li se konkretna fizička veza među njima jer su povezani i na logički način. Mogu biti povezani i difuzijskom vezom odnosno vezom koju koristi veći broj čvorova. Fizički, veza ima izgled zvezde, ali logički ona radi kao prsten. Svi računari su direktno prikačeni su na MAU (Multistation Access Unit). Ako postoji više MAU-a, oni su međusobno povezani „peč“ kablovima. Međutim, sami računari su prikačeni za MAU pomoću „loub“ kablova.

Ona koristi parični kabl kako bi signal mogao da ide u dva smera-jedan ide direkto u računar dok drugi ide na sledeći port uređaja.Kada računar 1 šalje signal PC 2, signal prolazi kroz prvi RJ45 konektor i dolazi do RJ45 konektora broj 2. Na taj način on se prenosi do željene destinacije. Ako se informacija šalje računaru PC5, on će proći kroz sve priključene računare, što formira prsten prolaska signala. Ova topolgija koristi uređaj koji se naziva MAU- Multistation Acess Unit. Problem konektora je što su dosta glomazni i krajnje lako lomljivi.

prsten
Prednost ove topologije je ta što ona proračunava vreme koje će proći pre nego što računar vršiti mrežne aktivnosti što je čini idealnom za aplikacije koje zahtevaju predvidljivost.
Otkrivanje kvarova kod ovakve računarske mreže je otežano jer otkaz jednog računara prekida protok podataka u celoj mreži. Takođe, dodavanje ili uklanjanje jednog računara prekida rad cele mreže. Topologija prsten je dosta skupa i može se naći samo u velikim kompanijama.
Nekada, Token ring bio je u prednosti nad Eternetom, međutim, njegovim unapređenjem, topologija prstena ostala je u zaostatku, pa danas nije previše raspoređena.

Ivona Stojanovic IV-8

Ethernet

ethernet

Ethernet (IEEE 802.3) je mrežna tehnologija za LAN mreže, temeljena na frame načinu rada. To znači da se podaci šalju u paketima koji su prilagođeni za slanje preko računarske mreže. Ethernet je nastao u laboratorijima Xeroxa u kasnim 1970-im godinama.Danas širi svoj opseg primenljivosti na MAN i WAN mreže,ima topologiju zvezde ili stabla. Kao medijum koristi optičke ili bakarne kablove. Zamijenio je, skoro u potpunosti, ostale mrežne tehnologije za LAN mreže kao što su Token Ring, FDDI te ARCNET.

SolutionNote-Ethernet-over-Any-Access
PRINCIP RADA

Osnovna funkcija je deljenje zajedničkih resursa u lokalnoj mreži,ali ima logu i u pristupu internetu i distribuciji podataka na većoj udaljenosti. Ethernet objašnjava kako se pristupa internetu,tehnologiju koja se koristi za prenos signala,brzinu prenosa,način signalizacije i kodiranja informacija kao i veličinu paketa informacije koja se koisti pri komunikaciji.

Ethernet se sastoji od tri dijela:
Fizičkog medija preko kojeg putuju informacije u računarskoj mreži (UTP kabel itd.)
Protokola, odnosno skupa pravila za kontrolu pristupa na mediju
Ethernet paketa u kojima se prenose podaci koji su ustvari grupe bitova organizovanih u polja.

Da bi računari u mreži radili potrebno je da svi razumiju isti protokol (set pravila za stvaranje paketa podataka), odnosno da rade po njegovim pravilima. Ethernet protokol određuje da svaki paket završi na zadanoj adresi, pošto po propisu Etherneta svaki paket podataka mora imati adresu odredišta i adresu izvora. Svaki računar u Ethernet mreži ima 48-bitni ključ poznat kao MAC adresa čiji je glavni zadatak osiguravanje različite adrese za računar u mreži. MAC adresa se još zove i hardverska adresa koja je unikatna za svaki proizvedeni Ethernet uređaj. Uređaj preko kojih računar, koji je priključen na Ethernet mrežu, prima podatke se naziva mrežna kartica, koja se najčešće nalazi u sastavu jedne obične matične ploče.

U jednoj Ethernet mreži ne postoji centralni nadzor, te su svi korisnici jednaki. To znači da svi dijele propusnost mreže tako da nijedan korisnik u mreži ne može zauzeti čitav medij samo za sebe. Pošto se podaci u Ethernet mreži šalju serijski u manjim paketima, velika je mogućnost da se da u isto vrijeme dva ili više korisnika šalju neki podatak na istoj mreži. Da bi se desilo slanje podataka računar mora provjeriti medij, pa tek kada ustanovi da je slobodan počinje prijenos nekog podatka. Taj mehanizam kontrole se naziva MAC (Medium Acces Control) dok se on temelji na CSMA/CD (Carrier Sense Multiple Access with Collision Detection) protokolu.

On se brine za ravnopravno stanje u jednoj računarskoj mreži, ali se brine i za spriječavanje sukoba koje se mogu desiti ako računari u mreži u isto vrijeme ustanove da je medij slobodan. Tada CSMA/CD mehanizam zaustavlja slanje paketa te ga odgađa za ponovno slanje, koje se praktično dogodi u mikrosekundama zbog čega korisnik to i ne primjeti. No ako se kojim slučajem paket 16 puta odbije zbog zauzetosti onda se korisnik obavijesti o nastaloj grešci na mreži, dok on može tek kasnije pokušati slanje podatka.

Za umrežavanje Ethernet mreža najviše se koristi UTP (Cat-5) kabel koji je potisnuo ranije korišćeni koaksijalni i AUI kabel. Oprema za Ethernet mreže je veoma jeftina, jer kako je mrežna kartica već obično na matičnoj ploči sve što treba je da imamo UTP kablove i po potrebi (ako se radi o većim mrežama) mrežne switcheve ili hubove. Brzine se kreću od 10, najčešće 100 Mbps, dok se u posljednje vrijeme sve češće promovira brzina od 1 Gbps.

hl05_pc_ether_xxl

 
U početku, ethernet je bio izveden u topologiji magistrale. Svkžaki mrežni uređaj je bio povezan a isti medijum i svaki signal je bio slat svim uređajima odjenom. Zbog niskog prometa i malih mreža,to je bilo prihvatljivo rešenje. Glavni problem je bio oko oga kako uređaj da prepozna da je primljeni signal namenjen za njega a ne za neki drugi uređaj na ito mreži. u tu svrhu je stvoren identifikator koji je nazvan „fizička“ ili „MAC“ mreža.
Današnji ethernet modeli su izvedeni sa dvosmernim linkovima. Ovakvi sistemi nemaju ograničenja u dužini kablova i brzini prenosa podataka kao kod originalnih sistema.

MREŽNA KARTICA konvertuje,pakuje i prenosi podatke iz računara a potom primaju,raspakuju i dekonvertuju primljeno sa mreže. Svaka kartica sadrži jedinstvenu fizičku adresu u svom ROM čipu. Deo ove adrese sadrži informacije o proizvođaču,a deo je jedinstven serijski bro kartice. Kartica se sastoji od 3 onovna dela :

1.Sprege fizičke sredine za prenos-odgovorna za električno slanje i prijem podataka
2.Od prenosnika koji šalje i prma podatke i konvertora koda.
3.Računarska sprega

tp-link-mrezna-kartica-tf-3468_9f4dbe50

TIPOVI ETHERNETA:

1. BRZI ETHERNET

Brzi eternet ili 100Base-T je nastao kao napredna verzija standardnog eterneta 10Base-T. Kao rezultat unapređivanja standardnog eterneta razvijena su tri odvojena standarda fizičkog sloja: 100Base-TX, 100Base-T4 1995. i 100Base-T2 1997. godine. Do poboljšanja je došlo tako što se koristila drugačija tehnika kodiranja podataka. Svaki od navedenih standarda koristio je nov metod kodiranja.

100Base-TX – 4B/5B
100Base-T4 – 8B/6T i
100Base-T2 – PAM5x5

OB_Telecom_4_port_10_100M_Fast_Ethernet_Fiber_Media_Converter_OB9971D_4ExF

index

2. GIGABITNI ETHERNET

Gigabitni eternet ima protok od 1000 Mb/s. Razvijeni su standardi:

1000Base-T – Koristi UTP kabl kategorije 5, sa sva četiri para parica uz kodiranje 4D-PAM5.
1000Base-CX – STP kabl sa 2 parice, kodiranje 8B/10B.
1000Base-SX – višerežimsko optičko vlakno, laserska svetlost talasne dužine 800 nm i dometa do 550 m i
1000Base-LX – jednorežimsko optičko vlakno, talasne dužine 1300 nm i dometa do 5 km.

8-Port-Gigabit-Ethernet-Switch

3. 10 GIGABITNI ETHERNET

Trenutno, tehnologija koja podržava najbržu vezu je 10-gigabitni eternet prvi put objavljena 2002. godine kao standard IEEE 802.3ae. Definiše verziju eterneta sa nominalnom propusnom moći od 10 Gb/s, deset puta većim od gigabitnog eterneta. Proteklih godina radna grupa za standard 802.3 objavila je sledeće standarde:

802.3ae-2002
802.3ak-2004
802.3an-2006
802.3aq-2006 i
802.3ap-2007

10-gigabitni eternet podržava samo komunikaciju u potpunom dupleksu (dvosmernu komunikacija sa mogućnošću istovremenog primanja i slanja poruke), koristeći pri tome bakarne STP i UTP kablove kategorija 6a i 7 i optička vlakna. Novembra 2006. godine, radna grupa IEEE složila se da istražuje 100-gigabitni eternet kao sledeću verziju tehnologije.

kablovi

Izvor podataka: http://bs.wikipedia.org/wiki/Ethernet

Adnana Šantić  4-8

 

Софтверска бежична приступна тачка

Бежична приступна тачка (енгл. Wireless access point – WAP) је мрежни уређај
који спаја WiFi бежичне уређаје са жичаним мрежама (преко Етернет прикључка)
користећи стандарде попут WiFi или Блутут. Углавном се повезује са рутером.
Управља доделом радио канала и посредује у преносу података између повезаних
клијената.

250px-Planet_WAP-4000

Приступне тачке зову се и базне станице . Приступна тачка се прикључује у чвориште, комутатор или ожичену мрежну скретницу и шаље бежичне сигнале. То омогућава да се рачунари и уређаји бежично повежу са ожиченом мрежом. Приступне тачке се понашају слично репетиторима за мобилне телефоне: можете да се преместите са једне локације на другу, а да при том и даље имате бежични приступ мрежи. Када се бежично повежете са Интернетом помоћу јавне бежичне мреже у авиону, кафеу или хотелу, обично се повезујете преко приступне тачке. Ако желите да бежично повежете рачунаре, а имате мрежну скретницу која обезбеђује бежичну могућност, није вам потребна приступна тачка. Приступне тачке немају уграђену технологију за дељење Интернет веза. Да бисте делили Интернет везу, морате да прикључите приступну тачку у мрежну скретницу или модем са уграђеном мрежном скретницом.

6d6911b1-10b5-43c2-8d53-4582b657f7bd_0

 

Бежична приступна тачка се најчешће реализује малим, томе  посвећеним уређајем, али са коришћењем одређеног софтвера ту функцију може вршити било какав рачунар са уграђеним бежичним WiFi уређајем. Неки од малих уређаја користе оперативни систем Линукс.

Стандарди
Рачунари са WLAN уређајима подржавају један или више од следећих IEEE индустријских стандарда:

  1. 802.11а, подржава брзине преноса података до 54 Mbps, при чему се користи OFDM модулација и ради на фреквенцији од 5 Ghz. Домет унутра му је 35 m, а домет споља 120 m. У време настанка овог побољшања овај опсег је био нелиценциран само у САД па је и данас ређа употреба овог стандарда у Европи.
  2. 802.11b, први популарни стандард, подржава брзине преноса података до 11 Mbps и ради на фреквенцији од 2.4 Ghz. Корисити се DSSS модулација. Домет унутра му је 38 m, а домет споља 140 m.
  3. 802.11g, подржава брзине преноса података до 54 Mbps користећи OFDM модулацију и ради на фреквенцији од 2.4 Ghz. Уређај за 802.11g WLAN је компатибилан са претходним 802.11b уређајима, тако да они могу да раде на истој мрежи. Домет унутра му је 38 m, а домет споља 140 m.
  4. 802.11n, подржава брзине преноса података до 270 Mbps ( дуално ) и ради на фреквенцији од 2.4 или 5 Ghz. Домет унутра му је 70 m, а домет споља 250 m. Основне одлике 802.11n стандарда јесу инкорпорација MIMO ( multiple-input and multiple-output ) технологије и коришћење такозваног Channel Bonding – а, односно груписање два суседна радио-канала како би се пропусни опсег проширио са 20MHz нa 40MHz.
  5. 802.11y, подржава брзине преноса података до 54 Mbps и ради на фреквенцији од 3.7 Ghz. Домет унутра му је 50 m, а домет споља 5000 m.

Треба приметити да је комуникација због природе медијума полудуплекс
типа, као и да сам протокол има доста додатног саобраћаја, тако да
је реални пропусни опсег мањи. Употреба нелиценцираног опсега значи
да не постоји начин да се дата фреквенција резервише за једног
корисника, па је уобичајено да у бежичној мрежи постоје сметње од
суседних бежичних мрежа или друге опреме која ради на истом опсегу.

Улога приступних тачака
Бежичне приступне тачке делују у неколико различитих улога, намењених не
само структуром мреже, већ и могућностима ових уређаја. Иако се њихове
могућности могу лако проширити додајући одређени софтвер, већина произвођача
их не допушта. Али хардверски идентични уређаји се ценовно могу разликовати
и неколико пута захвањилући једноставним софтверским додацима.

1.бриџ (енгл. bridge) – бежична мрежа је део ЛАН

-бриџ раздваја мрежни проток, али пропушта локалне броудкасте

-конфигурација није обавезна

2.рутер – бежична мрежа је самостални субнет

-рутер раздваја мрежни проток а не пропушта локалне броудкастy

-захтева конфигурацију ИП адресе

Ако је у бежичном уређају бежични део уграђен два пута, означава се као
point-to-multipoint зато што може нпр. у исто време примати бежични сигнал и
слати другим клијентима у близини. Тако су конструисане бежичне приступне
тачке Интернет сервис провајдера.

Специфичног типа су WDS мреже ( енгл. Wireless Distribution System ), где
све приступне тачке емитују на истом каналу, међусобно комуницирају и тако
се појављују клијентима као једна мрежа.

Повезивање на бежичну приступну тачку
Клијенти се повезују на приступну тачку, при томе против њих могу
бити примењена ограничења и приступ одбијен. Комуникације клијената
тече преко приступне тачке тј. са минимално два скока ( први на приступну
тачку па на одговарајућу пријемник ). Клијент тако одржава везу само са
приступном тачком и нема потребе да је циљна станица у његовом радио домету.
Приступна тачка може сачувати долазеће податке у случају да је клијент
неактиван до његовог поновног укључивања, што може довести до штедње живота
батерија.

Недостаци технологије
-Квалитет везе значајно опада при губљењу директне видљивости клијента и
приступне тачке.
-Ограничен број непреклапајућих се канала може довести до мешања
комуникације код суседних приступних тачака.
-Повећањем броја клијената опада брзина протока података.

Томашевић Ирина

 http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B5%D0%B6%D0%B8%D1%87%D0%BD%D0%B0_%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BD%D0%B0_%D1%82%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B0

http://windows.microsoft.com/sr-latn-rs/windows-vista/how-do-hubs-switches-routers-and-access-points-differ

 

Обнављивач сигнала (енг. REPEATER)

123 12354
231412341

Repetitor je elektronski uredjaj koji prima signalem, pojačava i šalje ih dalje.Pomoću njega signali mogu duže da putuju do prijemnika.
Repetitori se najčešće koriste za premošćavanje visinskih barijera.
Repetitor je povezan sa telefrafijom i izvorno predstavlja elektromehanički uredjaj koji je obnavljao telefrafske signale.
U telekomunikacijama, izraz repetitor znaci :
1. Analogni uredjaj koji pojačava ulazni signal,nezavisno od njegove vrste (analogni ili digitalni)
2. Digitalni uredjaj koji pojačava,preoblikuje,menja vremenski period ili kombinuje neke od ovih funkcija i šprimenjuje na digitalne signale prilikom prenosa.

Ripiter je uredjaj koji funkcioniše na fizičkom sloju OSI referentnog modela.Njegova uloga je da regenerise signal koji je primio na jednom interfejsu i da ga prosledi na drugi interfejs.
Osnovna namena mu je da produzi mrezni segment preko njegovih fizickih ogranicenja,bilo da se signal prenosi koaksijalnim kablovima,unaprednim paricama,optickim kablovima ili radio signalima.

UPOTREBA:
Repetitori se koriste za povecanje opsega jedne prenosivih signala pomocnih-prenosa.Za sprovedenom signala,pojacalo se koristi. Opticki sistemi ne pojacavaju,ali svi ovi uredjaji daju izgled tome.
Neki od energije putujuci kao jednosmerna struja kroz provodnik se pretvara u toplotnu energiju.Ovo Izaziva pad potencijalne energije (napona) na krajevima provodnika srazmerna sadasnjim vremenima inverzni od provodnosti sledecih dirigenata. Energija prolazi kao naizmenicna struja koja je takodje izgubljena,jer putuje,jer menja pravac,tu je i dodatni gubitak proporcionalan kapacitivne preaktanse vremenima aktuelne.
Posto naizmenicni napon i aktuelni su van faze,ukupni gubici jednak vektor sumi od dva poraza.
Slicno tome,svetlost,koja se sastoji od fotona ,a ne elektrona,trpe slabljenje usled rasejanja i apsorpcije.
Optickih komunikacija pretitora prima svetlost kao ulazni i izlaza svetlosti.
Signal izvor izlazna snaga spoljasnji za ulazne snage, ali i izlazna snaga moze biti vodjen od strane ulazne snage.
Radio repetitori se koriste u radio – komunikacionih servisa,kao sto su komercijalne ili Amater Radio. Radio repetitor se sastoji od radio prijemnika povezan na predajniok.
Radio signal se prima,pojacava i ponovo poslati,pobicno na razlicite frekvencije. Visi radio frekvencije su ograniceni na liniji vidnom polju prenosa,njihov opseg je blokiran od straenne planine i zakrivnjenosti zemlje na repetiori se nalae na brdima i npanimama, da remituje signal izvan opstruckije.
radio repetitori se takodje inteivno koriste u radiodifuziji,gde su poznati kao emitovanje relejne stanice. Ovo produzi emitovanje obuhvavvenu povrsinu da udaljenim zajednicama,van dometa glavne stranici.
Digipeater Jemesavina red koja znaci digitalni repetitor narocito se koristi u amaterskom radiju. M;emorisanje i prosledjivanje cislo dipiterov obitno dobivaju radio prenos paketni a zatim ga remetiju na istoj frekveniciji.
Kada pruzanje telekom link point to ponit pomocu rado van linije pogledam,jedan koristi repetitora u mikrotalasnoj radio repej
Peflektor, cesto na vrhu planine,koji prenosi takve signale oko prepreka ,nazivala sivni repetori dodatna buka i druga vrste prirodog mesanja moze izazvati nezeljeno prenosenje repetitor na takav signal
Da biste smanjili ovom pitanju ton filtera kao stu su CTCSS se mioze dodati prijemnik repetitora ekipa.Da biste pristpuili ovaj tip podignuta optuciza signala korika ce zahteva koji se prenosi,zajedno sa drugim inteligencije kao stu su audio prenos govora u isto vreme.

PETAR SUZIĆ
Link:
- http://www.ricum.edu.rs/pdf/VISER_Teacher_Training/Publication/RMreze-Prirucnik.pdf
- http://en.wikipedia.org/wiki/Repeater

Мрежни адаптер

Мрежни адаптер (енгл. Network card, NIC, network adapter) је део који се брине за комуникацију рачунара преко рачунарске мреже, тачније овај адаптер повезује рачунаре са мрежом како би омогућили комуникацију међу њима.
Мрежна картица како се другачије назива адаптер се инсталира у слотове рачунара,унутар кућишта.Старије картице имају на себи „ISA“ конектор па такав слот мора бити и у рачунару у који се ставља картица. Модерне матичне плоче обично на себи имају интегрисан мрежни чип и прикључак, али такође постоје и мрежне картице које се убацују у PCI лежиште. Код „notebook“ рачунара, мрежна картица (PCMCIA) смештена је у посебном слоту, а величине је наше телефонске картице. Данас се обично узима додатна картица (уз интегрисану) због могућности прикључивања више мрежних уређаја (нпр. ADSL модем, Ethernet),иако неке плоче долазе и са два чипа. При бирању мрежног адаптера морамо унапред испланирати неке ствари,због тога што Ethernet мрежне картице подржавају само Ethernet конекције брзине 10mbps,док постоје још и Fast Ethernet мрежне картице које могу радити са Fast Ethernet конекцијама и брзином преноса до 100 mbps и Gigabit Ethernet  брзине 1000mbps. Потребно је још и то да мрежне картице подржавају тип кабла који стављамо. За коаксијални кабл, картица мора на себи имати BNC конектор (за 10Base2 ethernet мрежу), а за UTP кабл картица мора на себи имати UTP конектор (за 10BaseT ethernet мрежу) или оба конектора, када се популарно зове „COMBO“ карта.

Постоје четири основна задатка:

  • припрема података за слање кроз мрежу
  • шаље податке другом рачунару
  • контролише проток података између рачунара и мрежног кабла
  • прима податке из каблова и преводи их у облик који CPU може да  користи.

Први задатак мрежног адаптера обухвата извођење претварања података из паралелног у серијски пренос. Након тога рачунар шаље и прима податке али никада истовремено. Примопредајник има улогу да преводи рачунарски дигитални сигнал у електрични или светлосни сигнал(кроз кабл),док је бафер резервисани део РАМ адаптера за привремени прихват података.

mrezni adapter prva faza

Свака мрежна картица има своју јединствену адресу на мрежи MAC(Medium Access Control). IEEE(Institute of Electrical and Electronics Engineers) додељује јединствене блокове адреса сваком произвођачу(нпр. 00:04:5A:D1:9D:25) шест бајтова у хексадецималном облику. Постоји више произвођача MAC адреса и овде ћемо набројати само неке од њих :

  1. 00-00-0C -Cisco
  2. 00-00-0E -Fujitsu
  3. 00-00-5E – IANA
  4. 00-00-AA -Xerox
  5. 00-00-C0 – Western Digital
  6. 00-00-E2 – Acer

Пре било каквог слања нужно је да се два адаптера сложе око максмилане величине групе података,количине података пре пријема,временском интервалу између слања група података, времена пре слања потврде,количине података коју може да прими картица и брзине преноса података.

Поред овога постоје и адаптери за бежичне мреже који се користе тамо где није могуће користити каблове. Ови адаптери имају собну дифузну антену и антенски кабл,мрежни софтвер и дијагностички сфтвер за откривање и откањање проблема.

bezicno

Произвођачи мрежних адаптера су: Cisco, 3Com, AMD, ASIX Electronics, Broadcom, Digital Equipment Corporation (DEC), Intel, Marvell Technology Group, National Semiconductor, Netgear, Novell,Realtek и VIA Networking.

mrezna kartica

 

Литература : http://www.slideshare.net/stancicdejan/mreni-adapter

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D1%80%D0%B5%D0%B6%D0%BD%D0%B8_%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BF%D1%82%D0%B5%D1%80

http://www.znanje.org/knjige/computer/net/01/nic.htm

 

Доротеја Џодић IV-8