Архиве категорија: IV3

Topologija prstena

 

Token Ring je IBM-ova mreža koja je razvijana 1970-tih te predstavljena ranih 1980-tih godina.

Token Ring je vrsta mreže koja je šematski poredana u krug. Token Ring je usko vezan za IEEE 802.5 specifikaciju jer je nastala iz Token Ring tehnologije, zbog identičnosti i zanemarljivih razlika termin Token Ring obično obuhvaća i IEEE specifikaciju.

Koristi zvjezdastu topologiju sa svim računarima priključenim na MSAU (multistation acces unit) uređaj. Računari su priključeni direktno na MSAU, „patch“ kablovi spajaju MSAU na drugi MSAU, dok „lobe“ kablovi spajaju MSAU sa računarima. Za razliku od CSMA/CD mreža, kao što je Ethernet, Token mreže su predoređene, što znači da su u mogućnosti izračunati maksimalno vrijeme koje će proći prije nego će računar biti u mogućnosti vršiti mrežne aktivnosti. To čini Token mreže savršene za aplikacije za koje odgađanje mora biti predvidljivo. Brzina Token Ring mreže se kretala od početnih 4 Mbps, pa sve do današnjih 1 Gbps. Ispočetka Token Ring je bio u prednosti nad Ethernetom, nudio je veću brzinu i bolju pouzadnost, no predstavljanjem switcheva Ethernet mreža je na kraju ipak preovladala tako da Token Ring mreže danas nisu previše rasprostranjene.
Pored topologije prstena,postoje i:

  • topologija magistrale
  • topologija zvezde
  • topologija stabla

Kod ove topologije računarskih mreža računari su povezani provodnicima jedan za drugim i čine fizički krug, pa informacije putuju u jednom smeru. Računari na mreži reemituju pakete, odnosno primaju pakete, a zatim ih šalju sledećem računaru u mreži.

Topologija prstena (ring topology) se smatra aktivnom zato što računari u mreži šalju žeton (token) duž prstena. Token je posebna vrsta podataka. Ako neki računar u mreži hoće da pošalje podatke, mora sačekati da na njega dođe red, odnosno da do njega dođe token, i da ih onda tek pošalje.

Otkrivanje kvarova kod ovakve računarske mreže je otežano jer otkaz jednog računara prekida protok podataka u celoj mreži. Takođe, dodavanje ili uklanjanje jednog računara prekida rad cele mreže. Topologija prsten je dosta skupa i može se naći samo u velikim kompanijama.

Jedna varijacija prsten topologije se koristi za optičke mreže, kada se koriste dvostruke veze, dvostruki prsten. Ovo omogućava da se čak i u slučaju prekida može pronaći alternativni put i očuvati funkcionisanje mreže.

Anja Petrovic IV-3

Ethernet

Šta je Ethernet?

Eternet je protokol lokalnih računarskih mreža. Koristi topologiju stabla ili zvezde, a kao medijum najčešće bakarne i optičke kablove. Ima funkcije deljenja zajedničkih resursa, kontrole pristupa internetu i distribucije podataka na veće udaljenosti. Ima brzinu prenosa podataka oko 10Mb po sekundi. Zaslužan za imenovanje protokola je Robert Metkalf, koji mu je dao naziv po „svetlosnom etru“, pasivnoj supstanci za koju se mislilo da prenosi svetlost kroz svemir.

Kako je nastao?

Ethernet je nastao u laboratorijima Xeroxa u kasnim 1970-im godinama. Prema podacima iz 2000. godine, 1994. godine je instalirano preko 40 milijuna Ethernet čvorova u svijetu. Velika popularnost Etherneta osigurava veliko tržište za Ethernet uređaje, a velika konkurencija uzrok je prihvatljivim cenama za opremu. Od prvih dana Ethernet standarda, specifikacije i prava na tehnologiju bila su dostupna svakome, što je neprikosnoven potez tvrtki koje su razvije ovaj standard: DEC, Intel i Xerox. Ovim potezom Ethernet je uspeo preuzeti tehnološki primat i kritičnu masu iako je bio lošije tehnološko riješenje nego recimo Token Ring 802.5 kojeg je razvila tvrtka IBM. Ova otvorenost, kombinirana s jednostavnošću uporabe i robusnošću Ethernet sustava, rezultirali su velikim Ethernet tržištem i to je dodatni razlog zašto je ova tehnologija tako raširena u računalnoj industriji. Kao najvažnijeg proizvođača Ethernet komponenti možemo navesti Cisco Systems, Intel i 3Com.

Način rada:

Najčešće korištena tehnologija za lokalne mreže (LAN). Termin gde jedan uređaj šalje paket mrežnom segmentu, prisiljavajući sve ostale uređaje u tom segmentu da obrate pažnju na paket. Istovremeno, drugi uređaj pokušava izvršiti prijenos što dovodi do kolizije, nakon čega oba uređaja moraju da izvrše ponovni prijenos, jedan po jedan. Nije preterano efikasno.

 
Ethernet-compsite-sketch

ethernet

Eternet na optičkom kablu

Ethernet wiki

Ethernet

 

Marija Lazic IV-3

 

 

 

Topologije računarskih mreža

Mrežne topologije predstavljaju načine, vrste i strukture povezivanja elemenata računarskih mreža u različite topološke mape.

Kada kažemo topologije računarskih mreža, koristimo dva topološka termina: grane i čvorove. Ono što su u topologiji grane, za računarske mreže to su komunikacioni kanali, odnosno uglavnom se to odnosi na veze, ožičenje ili na logičke veze. Topološki čvorovi su čvorovi računarske topologije, kao npr. čvorovi lokalne računarske mreže.

Arhitekture računarskih mreža dosta utiču na topologiju, ali je topologija istovreme dosta povezana i sa vrstom kablova koji se koriste. Uglavnom su to bakarni ili optički kablovi, a među bakarnim, to su  koaksijalni ili kablovi sa upredenim paricama. U mnogim slučajevima računarske mreže su hibrid različitih topologija.

   Vrste topologija

  1. Topologija magistrale (bus topology)
  2. Topologija zvezde (star topology)
  3. Topologija prstena (ring topology)
  4. Topologija stabla (hierarchical topology)
  5. Mrežasta topologija (mesh topology)

vrste topologija

   Topologija magistrale

Magistrala je jedinstveni komunikacioni kanal kojim se obavlja saobraćaj i zajednički je svim čvorovima.

Loše osobine: moguć privremen gubitak poslatih podataka usled gužve na magistrali
(više računara šalje podatke u isto vreme), ovo se lako rešava ponovnim slanjem istih podatakakada je magistrala rasterećena.

Dobre osobine: visok nivo stabilnosti i sigurnosti sistema.

Topologija magistrale

Topologija zvezde

1.Postoji centralni računar preko kojeg su povezani svi računari u mreži.
2. Loše osobine: kvar centralnog računara dovodi do otkaza cele mreže.
3.Dobre osobine: visok nivo sigurnosti.

U centru zvezde nalaze se habovi,svičevi i ruteri.

Topologija zvezde

    Topologija prstena

Rešava problem nastao kod topologije zvezde jer ovde nema centralnog računara.
• Loše osobine: relativno spor prenos podataka,velika dužina linija za povezivanje.
• Dobre osobine: visok nivo stabilnosti sistema,otkaz bilo kog računara ne ugrožava rad  ostalih računara u mreži.

Topologija prstena

 

     Topologija stabla

Topologija stabla ima skoro istu strukturu kao topologija zvezde, samo se ne koristi centralni uređaj za komunikaciju, već uređaj u korenu. Najčešću upotrebu topologija stabla ima pri isporučivanju usluga kablovskih televizija.

Prednost koju ima topologija stabla se ogleda u tome što se računarske mreže mogu lako proširiti jednostavnim dodavanjem još jedne grane, pa je tako izolovanje grašaka relativno lako.Glavni nedostatak koju ima topologija stablo je isti kao i kod topologije zvezda, a to je centralizacija. Naime, nedostaci mreža koje imaju topologiju stablo su ti što ako uređaj u korenu postane neispravan, cela mreža postane neispravna. Ako bilo koja razvodna kutija postane neispravna, sve grane sa te razvodne kutije postaju neispravne. Zbog toga ovakav pristup može predstavljati problem ako ceo sistem postane suviše velik. S obzirom na to da je topologija stablo prilično nepraktična zbog prethodno navedenih nedostataka, nema veću praktičnu primenu pa se više koriste druge topologije računarskih mreža.

Šematski prikaz topologije stabla

NetworkTopology-Tree

 

Mrežasta topologija

Mrežasta topologija (mash topology) je posebna vrsta veze između računara, od tačke do tačke, a u kojoj postoje najmanje dve direktne putanje do svake tačke.

Mrežasta topologija se može i strožije definisati kao zahtev da svaki čvor računarske mrežebude direktno povezan sa svim ostalim čvorovima.

Mrežasta topologija predstavlja znatno bolje rešenje nego topologija zvezde zbog redundanse, jer može pružiti punu redundantnost koju topologija zvezda nije mogla da obezbedi. Razlikujemo dve vrste mrežastih topologija: potpunu i delimičnu. Potpuna mrežasta topologija povezuje međusobno sve čvorove, što obezbeđuje potpunu redundansu i pouzdanu mrežu, što je posebno važno za velike mreže. Ako neki link padne, uvek postoji drugi (redundantni) link preko koga će se podaci preneti. Ovo je savršeno rešenje, ali bi bilo veoma skupo da se izvrši međusobno povezivanje svih uređaja, pa se zato koristi samo za manje mreže, a alternativno se koriste računarske mreže koje imaju parcijalnu mrežastu topologiju.

Mrezasta topologija

 

 

IZVORI: http://www.nubainvest.com/Topologija-stabla-88-c6-content.htm

http://www.nubainvest.com/Mrezasta-topologija-87-c6-content.htm

http://ivanaspasic.files.wordpress.com/2013/05/vrste-i-topologije-rac48dunarskih-           mrec5bea.pdf

 Jelena Nonković IV3

 

 

Aнализа WEP сигурносног механизма;

WEP

(Wired Equivalent Privacy) je definisan u standardu 802.11 i cilj mu je
da obezbedi sledeće:
Poverljivost poruka
– osnovna namena je spečavanje prisluškivanja
mrežnog saobraćaja (engl. eavesdropping),
Kontrolu pristupa
– pristupne tačke mogu zabraniti klijentima pristup
mreži ukoliko ne zadovolje proveru uidentiteta, in
tegritet poruka
-dodatno polje u okviru služi za proveru integriteta
samog okvira.

WEP se koristi radi zaštite podataka na sloju veze OSI modela.

WEP Šifrovanje

Za šifrovanje tela okvira koristi se simetričan protočni algoritam RC4.
Algoritam generiše veliki broj pseudoslučajnih bitova kao funkciju ključa K i inicijalizacijonog vektora IV.
Ovaj niz bitova označava se sa RC(IV,k)

Posle toga se vrši operacija ekskluzivno  ILI nad bitovima otvorenog teksta i dobijenim nizom pseudoslučajnih bitova,kako bi se dobio šifrovani tekst.

Sigurnosni propusti u WEP standardu

Prilikom komunikacije klijenta i pristupne tačke, podaci se šalju u obliku kontrolnih okvira čija
zaglavlja nisu šifrovana, što znači da napadač lako može d
oći do inicijalizacionog vektora koji
je korišćen za šifrovanje.  Napadač koji “uhvati” dva šifrata šifrovana istim inicijalizacionim
vektorom dobiće informacije o samim porukama.
Pošto zamena ključa nakon svakog poslatog okvira nije moguće rešenje ovog problema, WEP
standard preporučuje (ali ne insistira) da se nakon svakog okvira promeni inicijalizacioni
vektor. Mnogi proizvođači mrežne opreme slede ovu preporuku, ali su neki to učinili na veoma loš način. Na primer, većina PCMCIA bežičnih mrežnih kartica prilikom svakog pokretanja postavlja inicijalizacioni vektor na nulu i povećava ga za
jedan nakon svakog poslatog okvira. Napadaču je u tom slučaju dovoljno da zna samo deo vektor, a sa početka i na taj način može doći do nekih podataka.
Dodatno, u arhitekturi WEP a postoji propust koji pogađa
sve implementacije protokola i time izlaže korisnika ozbiljnoj opasnosti ponovne upotrebe ključa. Polje u kojem je upisana vrednost inicijalizacionog vektora dugačko je 24 bita, što znači da postoji 224=16.777.216 različitih vrednosti tog vektora. Ukoliko se uzme u obzir činjenica da će prosečna stanica koja šalje okvire veličine 1500 bajtova pri prosečnoj brzini od 5 Mbps iscrpeti sve vektore za manje od pola dana, jasno je da je ovo ozbiljan propust.
Izvori:

http://www.cs.ndsu.nodak.edu/~oborcher/network_security/project.html

Petar Abadzic IV-3

 

800px-Ethernet_NIC_100Mbit_PCI

Mrezni adapter

  • MREŽNI ADAPTER

mrezni_adapter1( engl. Network Interface Card) ili mrežne kartice obezbeđuju fizičku vezu između kablova i računara.  Instalira se u slotove računara. To je deo koji se brine za komunikaciju računara preko računarke mreže.

  • Moderne matične ploče obično na sebi imaju integrisan mrežni čip i priključak, ali takođe postoje i mrežne kartice koje se ubacuju u PCI ležište. Danas se ređe viđaju odvojene mrežne kartice, obično se uzima dodatna kartica (uz integrisanu) zbog mogućnosti priključivanja više mrežnih uređaja (npr. ADSL modem, Ethernet), iako neke matične ploče dolaze i sa dva čipa, odnosno priključka.
  • Danas postoje mrežne kartice u 10, 100, i 1000 Mbit/s (Gigabit) izvedbama, što označava propusnost podataka koju može da obradi jedna mrežna kartica.
  •  Zadaci mrežnih kartica

Obavlja četiri osnovna zadatka: Priprema podataka za slanja kroz mrežu, šalje podatke  drugom računaru, kontroliše protok podataka između računara i mrežnog kabla i prima podatke iz kablova i prevodi ih u oblik koji CPU može da se koristi.

  • Pripremanje podataka:

•Izvodi se pretvaranje podataka iz paralelnog u serijski prenos

•Računar šalje i prima podatke, ali nikada istovremno

• Primopredajnik – prevodi rečunarski digitalni signal u električni ili svetlosni signal (kroz kabl) • Bafer – rezervisani deo RAM adaptera za privremeni prihvat podatak

  •  MAC

• Svaka mrežna kartica ima jedinstvenu adresu na mreži MAC (MEDIUM ACCESS CONTROL) •IEEE (Institute of Electrical and Electronics Engineers) – dodeljuje jedinstvene blokove adresa svakom proizvođaču • Npr: 00:04:5A:D1:9D:2.  Šest bajtova u heksadecimalnom obliku • Proizvođači: Intel, Realtek, Novell, Via Networking, Cisco

  • Vrste mrežnih adaptera

• Kartice za stone računare (jedan priljučak)

• Za peer to peer mreže

• Za servere (više priljučaka, veća pouzdanost, veći protok, manje opterećenje procesora)

• Mrežne kartice (bežično) Prema brzini: 10 Mbps, 100 Mbps, 1Gbps propusnost podataka FAST ETHERNET I GIGABIT ETHERNET

Adapteri za bežične mreže

• Koristi se za bežične mreže (gde nije moguće koristiti kablove)

• Adapteri imaju:  Sobnu difuznu antenu i antenski kabl,  mrežni softver i dijagnostički sofver za otkrivanje i otklanjenje problema

  • Problemi

• Veći protok podataka kroz sabirnicu i kabl nego kroz mre. karticu (pomoćna memorija)

• Dve mrežne kartice – jedna starija (sporija) druga novija (brža)

800px-Ethernet_NIC_100Mbit_PCI

Ana Ćirković

Mobilni telefoni i internet

U američkim istraživačkim laboratorijama, koje nose ime oca telefonije, Aleksandra Grahama Bela (Alexander Graham Bell , 03.03.1847 – 02.08.1922.), ranih sedamdesetih godina počelo je testiranje radio signala za projekat analognih mreža, koje će biti prethodnici današnjoj mobilnoj telefoniji.

Prošlo je ipak nekoliko godina pre nego što su prvi mobilni telefoni postali stvarnost. Evropa prvu revoluciju ovog vida komunikacije, doživljava nakon 1980-te godine, gde se zemlje zapadne Evrope i Skandinavije, praktično, takmiče ko će razviti što različitiji, i sa drugima, nekompatibilniji, analogni, celularni sistem.
Nemačka, Velika Britanija, Francuska i njihovi severnoistočni susedi imali su jasnu nameru da u pravom trenutku, upravo svoj sistem postave kao Evropski standard.

Ta “utakmica” za posledicu je imala potrebu da mobilne aparate menjate čim pređete granicu, jer su postajali potpuno neupotrebljivi. U ,tada, već ujedinjenoj Evropi, proizvođačima i dilerima ovakav pristup je bio potpuno neprihvatljiv.

Napokon, 1982. godine, u cilju prevazilaženja ovih problema, Evropska komisija za pošte i telekomunikacije ( CEPT ) donela je nekoliko važnih odluka. Najznačajnija je bila, ona, da osnuje grupu čiji je naziv bio “Groupe Speciale Mobile”, čiju će skraćenicu, 1991. godine usvojiti za današnju oznaku GSM – a (Global System for Mobile communications).

1973. godine Dr. Martin Cooper se smatra pronalazačem prvog prenosnog (mobilnog) telefona. Dr. Cooper, bivši generalni menadžer za mobilne sisteme u Motoroli, je prva osoba koja je ostvarila poziv sa prenosnog, mobilnog, telefona.

Mobilna telefonija je jedan od najpopularnijih vidova komuniciranja u savremenom svetu. Ona omogućava izvanredan telefonski servis za svoje korisnike, prenos podataka, napredno tarifiranje, zahvaljujući kome su korisnik i davalac usluga precizno izvešteni o pojedinačnim i zbirnim računima, privatnost i bezbednost komuniciranja i još mnogo toga. Na početku je sve izgledalo mnogo skromnije, da bi mukotrpnim radom generacije inženjera i naučnika došle do onoga što danas imamo.

Najnoviji modeli danasnjice su svakako SMART telefoni. Smart telefon je vrhunski mobilni telefon koji sadrži mogućnosti ličnog digitalnog pomoćnika (engl. personal digital assistant, PDA) i mobilnog telefona. Današnji modeli obično služe i kao prenosivi medijski reproduktori i kamere s ekranima na dodir visoke rezolucije, kao internet pregledači koji mogu pristupiti i ispravno prikazati standardne internet stranice, a ne samo one prilagođene za mobilne uređaje, zatim GPS navigaciju, WIFI i mobilni širokopojasni pristup. Izraz pametan telefon, iako nedorečen kao naziv i prevod, opisuje telefone sa više naprednih računarskih mogućnosti nego što ih imaju današnji obični (jeftiniji) telefoni, iako razlika može biti nejasna i ne postoji zvanična definicija šta čini razliku među njima. Definicije se takođe menjaju vremenom jer mnogi obični telefoni sada imaju mogućnosti koje su pametni telefoni imali u prošlosti.

Internet

Internet je svetski sistem umreženih računarskih mreža koji je transformisao način na koji funkcionišu komunikacioni sistemi. Počeci interneta se vežu za stvaranje ARPANET-a, 1969. godine, mreže računara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje milijarde računara širom sveta na jedan nehijerarhijski način. Internet je proizvod spoja medija,računara i telekomunikacija. Međutim, internet nije samo proizvod tehnološkog napretka, nego takođe društvenih i političkih procesa, uključujući naučnu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruženje vezano za naučnu zajednicu, internet se vrlo brzo proširio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se internet nametne kao tehnološka inovacija koja konstantno transformiše društvo i ekonomiju.

Pojam internet znači mreža unutar mreže, ili internakonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija (velika internacionalna-globalna baza podataka). Broj računara na internetu se trenutno procenjuje na oko 2.000.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je proceniti i prikazati realno kolika je ona zaista.Komunikacionu infrastrukturu Intereta čine njegova hardverska komponenta i sistem softverskih slojeva koji kontrolišu različite aspekte te arhitekture. I dok se hardver često može koristiti da podrži druge softverske sisteme, dizajn i strogi proces standardizacije softverske arhitekture odlikuju Internet i pružaju temelj za njegovu skalabilnost i uspeh. Odgovornost za dizajn internetskih softverskih sistema je preneta Grupi za internet inženjering (Internet Engineering Task Force (IETF). IETF vodi radne grupe da postavljanje standarda o različitim aspektima Interenet arhitekture, otvorene za svakog pojedinca. Rezultati diskusija i konačni standardi se objavljuju u nizu radova, koji se svaki zove Zahtev za komentar (Request for Comments (RFC)) i dostupni su besplatno na veb-sajtu IETF. Glavni metodi umrežavanja koji omogućavaju Internet se sadrže u specijalnim zahtevima za komentare, koji čine internet standarde. Drugi manje rigorozni dokumenti su čisto informativni, eksperimentalni ili istorijski ili dokumentuju najbolje trenutne prakse u implementaciji internet tehnologija.

Korišćeni linkovi :

1. Mobilni telefon i internet

2.Smart telefoni

3.Razvoj mobilnih telefona

twelefon

Ana Mimić

Ruter kao uredjaj za transliranje mrežnih adresa;

  • Ruter ili mrežni usmerivač (engl. Router) je računarski uređaj koji služi za međusobno povezivanje računarskih mreža. On ima funkciju da za svaki paket podataka odredi putanju – rutu kojom treba taj paket da ide i da taj isti paket prosledi sledećem uređaju u nizu.

 

  • Iako su najčešće ruteri posebni uređaji, oni su u suštini računari čiji su softver i hardver specijalizovani za namenu da povezuju više mreža. U malim lokalnim mrežama (LAN) ruter se obično postavlja da bude veza između same mreže i Interneta. Tako na primer ADSL ruter služi kao veza između kućne mreže i mreže Internet provajdera do koje ruter dolazi preko ADSL veze.

 

  • Ruter se postavlja kao podrazumevani izlaz sa mreže.

ruter

  • Ruter se na mrežnim dijagramima predstavlja krugom sa 4 strelice od kojih dve ulaze, dve izlaze (slika desno).

 

 

  • Način rada:

Preciznija definicija rutera je računarski mrežni uređaj koji povezuje podmreže. Tih dve ili više podmreža ne moraju da odgovaraju fizičkim priključcima na ruteru, jer jedan priključak na ruteru može imati više logičkih adresa – interfejsa. Ruter na osnovu tabele rutiranja za svaki primljeni mrežni paket određuje na koji ga interfejs prosleđuje. Podaci na osnovu kojih ruter određuje izlazni interfejs su osim odredišta, takođe i dolazna adresa i port na koji se ide. Osim statički upisanih ruta, ruteri takođe mogu i da dinamički određuju izlaze na osnovu informacija koje dobiju od drugih rutera.

  • Tipovi rutera:

  1. Softverski
  2. Hardverski
  3. Korporacijski
  4. Kucni ruteri i ruteri za male kancelarijske mreze
  • Moglo bi se reći da ruter ima dve podjednako važne uloge, jedna je da poveže različite mreže, a druga uloga je da odabere linije (rute) za prenos podataka.

ruter1

 Mesto rutera u međumrežnom povezivanju

 

 

 

Glavni proizvođači rutera:

Alcatel-Lucent
Asus
Avaya
Belkin
Brocade
Buffalo

Cisco Systems
D-link
Extreme Networks
Fujitsu
Huawei
Juniper Networks

Netgear
TP-Link
UTStarcom
ZTE
ZyXEL

 

router_connections

 

 

 

Ruter i uredjaji koji se prikljucuju u njega.

 

 

 

  • Ruter predstavlja i tehnički najsavršenije rešenje na mreži. On povezuje uređaje u različitim zgradama, gradovima i kontinentima. Postoji više varijanti rutera sa jednom jedinom namenom , a to je da upravljaju saobraćajem preko različitih mreža povezanih različitim prenosnim medijumima. Ruter možete upotrebiti da spojite dva predstavništva firme u dva grada preko telefonske iznajmljene linije, bežične veze ili bilo koje druge.

 

 

 

Izvori:

~Sanja Novakovic~

IP Adresiranje

Da bi Internet funkcionisao kao jedinstvena mreža, neophodno je usvojiti jednoznačan sistem adresiranja računara koji su u mrežu povezani.
Kako bi se obezbedilo efikasno lokalizovanje računara na Internetu, uveden je dvojni sistem adresiranja:

  • Numeričke (IP) adrese – 32-bitni brojevi koje koristi IP protokol za prosleđivanje datagrama od jednog do drugog računara, a koji na jedinstven način određuju adresu fizičkog interfejsa računara na mreži, na primer 147.91.130.3
  • Alfanumeričke tj. Simboličke adrese – imaju formu računar.(.insl(.inst…)).država, gde je država ISO oznaka države (na primer: rc1.pmf.ac.me); ovi nazivi služe za lakše adresiranje računara od strane krajnjih korisnika

IP adrese su četvorocifrene brojčane adrese koje se dodeljuju svakom računaru u čvorištu. Veličina ove adrese je 32 bita. Svaka cifra je odvojena tačkom. Prve dve cifre označavaju zonu i državu. Druga dva broja se odnose na instituciju i računar u LAN (Local Area Network) mreži te institucije. IPv4 adrese su predstavljene sa 4 okteta (8 bitova) rastavljenih tačkama. Server sa imenom www.wikipedia.org trenutno ima broj 3482223596, koji se zapisuje kao 207.142.131.236 zbog konverzije sa bazom 256: 3482223596=207×2563+142×2562+131×2561+236×2560.

Često korišćeni osnovni (generički, top-level) domeni, osim domena država, su:
  • .com – za komercijalne prezentacije
  • .edu – za prezentacije obrazovnih institucija
  • .gov – za prezentaciju država
  • .org – za prezentacije neprofitnih organizacija
  • .mil – za przentacije vojnih institucija
  • .info – domen namijenjen za informativne sadržaje
  • .net – za prezentacije organizacija koje se bave mrežnim tehnologijama (ISProvajderi,mrežni operateri)
  • .mobi – domen za mobilne uređaje
  • .biz – biznis prezentacije, alternativa .com domenu
  • .int – za prezentacije međunarodnih organizacija

Postoji pet različitih klasa adresa, a pripadnost svakoj od njih se određuje analizom prva četiri bita IP Adrese, i to su:

  1. Klasa A – adrese koje počinju sa 0xxx, odnosno 1-126 decimalno
  2. Klasa B – adrese koje počinju sa 10xxx, odnosno 128-191 decimalno
  3. Klasa C – adrese koje počinju sa 110xxx, odnosno 192-223 decimalno
  4. Klasa D – adrese koje počinju sa 1110xxx, odnosno 224-239 decimalno
  5. Klasa E – adrese koje počinju sa 1111xxx, odnosno 240-254 decimalno

ip adresiranje

Darko Zurnić IV-3

Softverska bežična pristupna tačka

Da li je moguće deljenje bežične mreže ostalim uredjajima poput pametnih telefona i tableta sa laptopa i na taj način im omogućiti pristup internetu? Odgovor je da. Medjutim, postavlja se sledeće pitanje – čemu deljenje bežične mreže kada je ona pristupna skoro svima i skoro uvek, bilo da se nalazite u hotelu ili u sopstvenom domu? Tu postoji problem kod spajanja pametnih telefona i tableta putem ugrađenih bežičnih uređaja. Drugim riječima, spajanje je „nemoguća misija“, ako ste kupili skupi tablet s Androidom i želite s tim uređajem surfovati internetom, pregledati e-mail, itd… Drugi tip problema je previše slab signal bežične mreže izvan kuće i stanova. Domet bežične mreže se može jednostavno „pojačati“ postavljanjem laptopa na poziciju gdje će signal njegove priključne tačke tablet ili pametni telefon lakše „uhvatiti“. Za rešenje ovakvih problema dovoljno je napraviti pristupnu tačku (AP, odnosno hosted network) na operacionom sistemu Windows 7. 21.5.-Racunarskemreze21.2.-Racunarskemrezesksc01c.velika

Ideja je da se bežični adapter na računaru postavi u režim rada bežične pristupne tačke i da se podaci prosledjuju kroz mrežni adapter dalje u mrežu i na kraju da stignu do Interneta.
Konfiguraciju možemo podeliti u nekoliko celina :

1.konfiguraciju DHCP servera

2.konfiguraciju bežičnog adaptera tako da radi u režimu pristupne tačke

3.omogućavanje prosledjivanja podataka sa bežičnog adaptera na eternet adapter

Jedan od najopasnijih napada je napad korišćenjem lažne bežične računarske mreže. Ono predstavlja vrstu socijalnog inženjeringa. Glavna zamisao napadača je korišćenje lažne bežične pristupne tačke, koja je pod kontrolom samog napadača i da na taj način obmane korisnika.

linkovi korišćenih izvora :

http://www.ricum.edu.rs/pdf/VISER_Teacher_Training/Publication/BKS-Prirucnik.pdf

Tijana Savic  IV-3